Usud Karađorđevića.....
Ono što nije uspelo Karađorđu,uspeće njegovim potomcima.1914,Srbija će na čelu s Karađorđevićima ući u rat sa Nemačkom i Austro ugarskom. Devetnaeste, formiraće (ipak), balkansku federaciju. Kraljevinu Srba ,Hrvata i Slovenaca.Srbija će u tom ratu izgubiti dve trećine svog muškog stanovništva.Srbi-srbijanci će doživeti neviđeno stradanje i golgotu, i sve zalud .Slično će se desiti i 1941.godine,kada će(opet) Karađorđevići uvesti Srbiju u rat sa Nemačkom.Stradaće preko milion Srba, što u ratu, što u logorima širom bivše Jugoslavije.I još jednom će Karađorđevići (1941), kao i u Prvom srpskom ustanku,kao i u Prvom svetskom ratu ,ostaviti Srbiju u plamenu i pobeći van nje .
Prvi svetski rat-Tragedija Srba iz Srbije
U prvom svetskom ratu, Srbija je izgubila oko 1.300.000 hiljada svojih stanovnika , što je činilo gotovo trćinu ukupnog stanovništva , ili čak oko 60 % muške populacije.;
Wikipedia
Srbija je pod vođstvom Karađorđevića 1914. godine, ušla u rat sa Nemačkom i Austrougarskom,nošena idejom o ujedinjenju sa braćom zapadno od Drine; Srbima, Hrvatima i Slovencima (Niška deklaracija) . Posle početnih vojnih uspeha ,srpska vojska, na čelu sa kraljem i vladom beži iz zemlje preko Albanije i Crne gore u Grčku.Zvanična istorija i politika za tu pojavu upotrebljavaju termin povlačenje , što ni u kom slučaju ne odgovara istini, ali lepo zvuči .Mladi Šumadinci, Moravci i svi drugi , umirali su po albanskim i crnogorskim gudurama , po grčkim lukama i ostrvima .Izgladneli i bolesni čekali su milost Francuza da ih prevezu i nahrane .Srbija je ostavljena na volju Nemcima i Bugarima nekoliko godina..
Karađorđevići i njihovi mentori ,naravno nisu odustali od svojih ideja i ambicija,pa su srpsku vojsku1918. godine opet bacili u vatru i pogibiju, kao da nisu dovoljno izginuli, sad su svoje kosti ostavljali u suprotnom smeru ,od Soluna do Zidanog mosta.Srbijanci su ,pored strašnih gubitaka u ljudskim životima, na kraju ostali i bez svoje samostalne države ( Slično su prošli i Crnogorci ), a stvorili su državu Slovencima i Hrvatima . Devedesetih godina prošlog veka,oni su je i formalno dobili,kao i bosanski Srbi kao i Makedonci. Srbijanci su morali da čekaju sedamdeset godina da bi povratili svoju , ali sada okrnjenu, bez Kosova .Hiljadu devsto osamnaeste u Srbiji skoro da nije bilo deteta mlađeg od tri godine .Zamislite,izgubljeno je nekoliko generacija Šumadinaca ,Moravaca,Timočana.Generacije koje se nikad neće roditi, nikad neće ući u svoje njive i vinograde,nikad se neće oženiti, dobiti svoju decu.Uskraćeni su im životi , ukradene sudbine. Interesna grupa koja je pisala istoriju Srbije sve je to videla drugačije.Po njima, Srbija je1914. postupila u skladu sa nacionalnim interesima (svih Srba), hrabro i dostojanstveno,odbila je ultimatum Austrougarske i ušla u rat.Pogibije i stradanja ,veličale su se bez svake mere, trebalo je opravdati strašne gubitke.Setimo se svi onih užasnih stihova ,".gde cveta beli krin..tamo su živote dali zajedno otac i sin.. ".Pa ima li išta strašnije za jednog oca,za jednog roditelja.Bežanija kralja i cele vojske iz otadžbine prikazana je kao smišljeno povlačenje, genijalan potez.O sramotnom ostavljanju Srbije bez armije,za to postoji skotom,taj deo ne žele da vide.
Wikipedia
Srbija je pod vođstvom Karađorđevića 1914. godine, ušla u rat sa Nemačkom i Austrougarskom,nošena idejom o ujedinjenju sa braćom zapadno od Drine; Srbima, Hrvatima i Slovencima (Niška deklaracija) . Posle početnih vojnih uspeha ,srpska vojska, na čelu sa kraljem i vladom beži iz zemlje preko Albanije i Crne gore u Grčku.Zvanična istorija i politika za tu pojavu upotrebljavaju termin povlačenje , što ni u kom slučaju ne odgovara istini, ali lepo zvuči .Mladi Šumadinci, Moravci i svi drugi , umirali su po albanskim i crnogorskim gudurama , po grčkim lukama i ostrvima .Izgladneli i bolesni čekali su milost Francuza da ih prevezu i nahrane .Srbija je ostavljena na volju Nemcima i Bugarima nekoliko godina..
Karađorđevići i njihovi mentori ,naravno nisu odustali od svojih ideja i ambicija,pa su srpsku vojsku1918. godine opet bacili u vatru i pogibiju, kao da nisu dovoljno izginuli, sad su svoje kosti ostavljali u suprotnom smeru ,od Soluna do Zidanog mosta.Srbijanci su ,pored strašnih gubitaka u ljudskim životima, na kraju ostali i bez svoje samostalne države ( Slično su prošli i Crnogorci ), a stvorili su državu Slovencima i Hrvatima . Devedesetih godina prošlog veka,oni su je i formalno dobili,kao i bosanski Srbi kao i Makedonci. Srbijanci su morali da čekaju sedamdeset godina da bi povratili svoju , ali sada okrnjenu, bez Kosova .Hiljadu devsto osamnaeste u Srbiji skoro da nije bilo deteta mlađeg od tri godine .Zamislite,izgubljeno je nekoliko generacija Šumadinaca ,Moravaca,Timočana.Generacije koje se nikad neće roditi, nikad neće ući u svoje njive i vinograde,nikad se neće oženiti, dobiti svoju decu.Uskraćeni su im životi , ukradene sudbine. Interesna grupa koja je pisala istoriju Srbije sve je to videla drugačije.Po njima, Srbija je1914. postupila u skladu sa nacionalnim interesima (svih Srba), hrabro i dostojanstveno,odbila je ultimatum Austrougarske i ušla u rat.Pogibije i stradanja ,veličale su se bez svake mere, trebalo je opravdati strašne gubitke.Setimo se svi onih užasnih stihova ,".gde cveta beli krin..tamo su živote dali zajedno otac i sin.. ".Pa ima li išta strašnije za jednog oca,za jednog roditelja.Bežanija kralja i cele vojske iz otadžbine prikazana je kao smišljeno povlačenje, genijalan potez.O sramotnom ostavljanju Srbije bez armije,za to postoji skotom,taj deo ne žele da vide.
Drugi svetski rat, tragedija Srba....
Kao da je krajem Prvog svetskog rata stavljen zarez na stradanje Srba . Sve se nastavilo 1941. godine.
Karađorđevići vuku smušene poteze u prelomnim trenucima, čas rat, čas pakt, na kraju je bio rat.
Strane obaveštajne službe, (engleske i ruske ),oraganizovale su martovske demonstracije, gde su komunisti
pored nekih drugih , bili najbučniji izvršioci.Bilo kako bilo,Vlada odbacuje ugovor sa Nemačkom,a ista
samo nekoliko dana kasnije uzvraća brutalnim bombardovanjem Beograda.Pored ljudskih žrtava ,stradala
je i Narodna bilioteka Srbije. Nenadoknadiv kulturni gubitak za Srbe.
Narodna biblioteka,osnovana 1832. godine ,raspolagala je fondom od oko 300.000 knjiga,1390 rukopisnih kniga, povelja i drugih spisa ( više od sto na pergamentu ) iz 12, 13. i 14 veka i kasnije.Biblioteka je imala i zbirke turskih rukopisa , starih štampanih knjiga ( više od dvesta ) od 15. do 17. veka, starih karata , gravira, slika, novina.( I ko zna šta još )..Osim toga u njoj su bile sabrane sve knjige štampane u Srbiji od 1832. godine, kao i one štampane u susednim zemljama, ali i kompletne bibilioteke Vuka S. Karadžića, Lukijana Mušickog, Đure Daničića , P.M. Safarika i drugih....
Biblioteka je uništena nemačkom bombom , u subotu 6. aprila1941. godine u 16 č.!!!!!!
Kratak aprilski rat i sve se raspalo. Srbija je okupirana. Srpski narod , zapadno od Drine , čim je ostao bez
srbijanske zaštite,odmah se našao na udaru hrvatskih i muslimanskih ekstremista. Počelo je organizovano i
sistematsko uništavanje Srba na tim prostorima (Hrvatska i Bosna ) .Srbija u julu 41. počinje sa pružanjem
otpora okupacionim snagama, ali se ubrzo morala suočiti sa najvećim strahom svakog naroda , sa građanskim ratom , koji se poput plamena proširio po svim teritorijama gde su živeli Srbi. Stradanje Srba od tad postaje višestruko . Ubijali su ih Nemci , satirale ustaše i balije , ginuli su od bratske ruke. Ginuli su ,bili ubijani ( Srbi ) ko zna kako i u kolikom broju u Jasenovcu , Jadovnu , po raznim jamama i stratištima, na Starom sajmištu ,u Jajincima ,u Kraljevu i Kragujevacu ,u silnim ofanzivama i kontra ofanzivama (partizani i četnici),nije bilo kraja srpskim stadanjima. Srbi su bili dominantna snaga u vojnim jedinicama (partizanskim koje su iz drugog svetskog rata izašli kao pobednici, ali to nisu iskoristili na pravi način. Bila je velika prilika (1945) da se ispravi grška iz 1918. godine kada su Karađorđevići formirali Jugoslaviju, koja je Srbe u dva svetska rata koštala milione izgubljenih ljudskih života i da se formira srpska država na Balkanu. Ali ne,ne samo da to nije urađeno, već su se Srbi ( iz Bosne, Hrvatske i Crne gore ) pokazali kao najtvrđi branitelji te Karađorđevićke ,a sada Titove tvorevine.U previranjima neposredno po završetku rata, bili su udarna pesnica u obračunu sa svima koji drugačije misle ili delaju.Sledećih decenija biće "nagarđeni "za vernost Titu i komunističkoj vrhuški, svojim sve gorim položajem i devastacijom Srbije ustavom iz 1974. godine.U Titovoj Jugoslaviji, biće amnestirani svi koji su počinili zločine nad srpskim narodom , Nemci ,Hrvati ,i mnogi drugi.Nemcima će, čak biti oprošteno plaćanje ratne odštete.
Na kraju treba reći da su Srbi platili najvišu cenu za nejedinstvo i nepostojanje jedne volje u svom nacionalnom korpusu, na koju smo Vam već skrenuli pažnju.Naime,u poslednjih dvesta godina kod Srba su se ,naravno ne odjedanput,već dužim protokom vremena i dejstvom raznih činioca, geografskih, ekonomskih, kulturnih i političkih, formirala, najmanje dva mišljenja, dva pogleda na svet ,dve energije.Kolokvijalno prvu smo nazvali Miloševom,srbijanskom, a drugu Đorđevom, prečanskom( Srbi iz Crne gore, Bosne i Hrvatske ).Od 1903.godine do 2000. godine prevagu je odnosila ova druga, prečanska.Ona je uvek,svim sredstvima (a nije imala druga do Srbije) nastojala da reši svoje opstajanje na ovim prostorima , ne vodeći mnogo računa o potrebama Srbije i ljudi koji u njoj žive.Srbijanci su tri puta 1914.,41. i 90.godine platili danak njihovim ambicijama i željama.Dosta je.Vreme je i poslednji je čas da se Srbija okrene sama sebi , da ponovo akumulira stvaralačku i životnu energiju jer će joj itekako biti potrebna u danima koji su pred njom.
srbijanske zaštite,odmah se našao na udaru hrvatskih i muslimanskih ekstremista. Počelo je organizovano i
sistematsko uništavanje Srba na tim prostorima (Hrvatska i Bosna ) .Srbija u julu 41. počinje sa pružanjem
otpora okupacionim snagama, ali se ubrzo morala suočiti sa najvećim strahom svakog naroda , sa građanskim ratom , koji se poput plamena proširio po svim teritorijama gde su živeli Srbi. Stradanje Srba od tad postaje višestruko . Ubijali su ih Nemci , satirale ustaše i balije , ginuli su od bratske ruke. Ginuli su ,bili ubijani ( Srbi ) ko zna kako i u kolikom broju u Jasenovcu , Jadovnu , po raznim jamama i stratištima, na Starom sajmištu ,u Jajincima ,u Kraljevu i Kragujevacu ,u silnim ofanzivama i kontra ofanzivama (partizani i četnici),nije bilo kraja srpskim stadanjima. Srbi su bili dominantna snaga u vojnim jedinicama (partizanskim koje su iz drugog svetskog rata izašli kao pobednici, ali to nisu iskoristili na pravi način. Bila je velika prilika (1945) da se ispravi grška iz 1918. godine kada su Karađorđevići formirali Jugoslaviju, koja je Srbe u dva svetska rata koštala milione izgubljenih ljudskih života i da se formira srpska država na Balkanu. Ali ne,ne samo da to nije urađeno, već su se Srbi ( iz Bosne, Hrvatske i Crne gore ) pokazali kao najtvrđi branitelji te Karađorđevićke ,a sada Titove tvorevine.U previranjima neposredno po završetku rata, bili su udarna pesnica u obračunu sa svima koji drugačije misle ili delaju.Sledećih decenija biće "nagarđeni "za vernost Titu i komunističkoj vrhuški, svojim sve gorim položajem i devastacijom Srbije ustavom iz 1974. godine.U Titovoj Jugoslaviji, biće amnestirani svi koji su počinili zločine nad srpskim narodom , Nemci ,Hrvati ,i mnogi drugi.Nemcima će, čak biti oprošteno plaćanje ratne odštete.
Na kraju treba reći da su Srbi platili najvišu cenu za nejedinstvo i nepostojanje jedne volje u svom nacionalnom korpusu, na koju smo Vam već skrenuli pažnju.Naime,u poslednjih dvesta godina kod Srba su se ,naravno ne odjedanput,već dužim protokom vremena i dejstvom raznih činioca, geografskih, ekonomskih, kulturnih i političkih, formirala, najmanje dva mišljenja, dva pogleda na svet ,dve energije.Kolokvijalno prvu smo nazvali Miloševom,srbijanskom, a drugu Đorđevom, prečanskom( Srbi iz Crne gore, Bosne i Hrvatske ).Od 1903.godine do 2000. godine prevagu je odnosila ova druga, prečanska.Ona je uvek,svim sredstvima (a nije imala druga do Srbije) nastojala da reši svoje opstajanje na ovim prostorima , ne vodeći mnogo računa o potrebama Srbije i ljudi koji u njoj žive.Srbijanci su tri puta 1914.,41. i 90.godine platili danak njihovim ambicijama i željama.Dosta je.Vreme je i poslednji je čas da se Srbija okrene sama sebi , da ponovo akumulira stvaralačku i životnu energiju jer će joj itekako biti potrebna u danima koji su pred njom.
nastavlja se ..
