.
Miloš i Đorđe
Dve hiljade i petnaeste godine biće obeleženo dva veka postojanja moderne Srbije, odnosno dva veka
od početka Drugog srpskog ustanka.Koliki je značaj srpskih ustanaka nije potrebno posebno isticati .
Konačno, oni su doveli do stvaranja srpske države .O njima se sve zna, pa ćemo ih tek ovlaš preći.
Prvi ustanak 1804-1813 god. mada nije izdržao probu vremena,u svakom slučaju je važan; ako ništa
drugo , pokazao je Srbima da mogu da se izbore sa Turcima.To što nisu uspeli u Prvom uradili su u
Drugom. Pod mudrim vođstvom Miloša Obrenovića, u kratkom vremenskom roku(1815-1817) Srbi su
došli do slobode i vlastite države.Ovo je za uvod , mislimo sasvim dovoljano.
Centralni motiv, osnovna ideja naše priče su ličnosti dvojice vođa, Miloša i Karađorđa.Posmatraćemo ih
kao personifikacije srpskog nacionalnog ,( već tada raspolućenog) bića i na toj osnovi, različitih ideja i
ambicija ,a sasvim sigurno različitih metoda delovanja, ka verovatno istom(srpskom) cilju .Takođe , Miloš i
Đorđe poslužiće nam kao metafore i kao sinonimi za Srbe-srbijance i Srbe iz okolnih srpskih zemalja, za razlike , koje (ipak) među njima postoje(kulturološke,mentalne,itd.).Konačno , odnos između Miloša i Đorđa, kao
metafora odredio je umnogome istoriju Srba i Srbije.Kroz sve ono što se dešavalo u Srbiji i uopšte među
Srbima u protekla dva veka proći ćemo putem kratkih priča , bez ikakve metodologije ili hronologije ,
nasumice.
kao personifikacije srpskog nacionalnog ,( već tada raspolućenog) bića i na toj osnovi, različitih ideja i
ambicija ,a sasvim sigurno različitih metoda delovanja, ka verovatno istom(srpskom) cilju .Takođe , Miloš i
Đorđe poslužiće nam kao metafore i kao sinonimi za Srbe-srbijance i Srbe iz okolnih srpskih zemalja, za razlike , koje (ipak) među njima postoje(kulturološke,mentalne,itd.).Konačno , odnos između Miloša i Đorđa, kao
metafora odredio je umnogome istoriju Srba i Srbije.Kroz sve ono što se dešavalo u Srbiji i uopšte među
Srbima u protekla dva veka proći ćemo putem kratkih priča , bez ikakve metodologije ili hronologije ,
nasumice.
. Povratak Karađorđa........
sila .Po proterivanju Turaka sa Balkana,formirala bi se nekakva internacionalna balkanska država.
Srećom po Srbe i Srbiju to se nije dogodilo.Nije dao Miloš.
Pokreti slični grčkoj Heteriji postojali su u isto vreme u Rusiji i Italiji i u svima ,(pokretima) masoni su
imali važnu ulogu .
imali važnu ulogu .
Usud Karađorđevića.....
Ono što nije uspelo Đorđu, uspelo je njegovim potomcima.1914,Srbija je na čelu sa Karađorđevićima
ušla u rat sa Nemačkom i Austro ugarskom.Devetnaeste, stvorena je (ipak), balkanska federacija.
Kraljevina Srba ,Hrvata i Slovenaca.Srbija je u tom ratu izgubila dve trećine svog muškog stanovništva.
Srbi-srbijanci, doživeli su neviđeno stradanje i golgotu.Sve zalud.Slično se desilo i 1941.godine, kada su
Karađorđevići uveli Srbiju u rat sa Nemačkom.Stradalo je preko milion Srba, što u ratu, što u logorima
širom bivše Jugoslavije.I tada su (1941),kao u Prvom srpskom ustanku, i Prvom svetskom ratu ,ostavili
Srbiju u plamenu i pobegli van nje .
...........................................................................................................................................................
...........................................................................................................................................................
Milošu Obrenoviću, tvorcu moderne srpske države,Beograd se "odužio" postavljanjem spomenika
u parku iza zgrade vlade Srbije.U pitanju je replika spomenika, koji je postavljen u Takovu, inače
rad vajara Petra Ubavkića. Spomenik je rađen za izložbu u Parizu 1900. godine.Da dođe do Beograda
trebalo mu je više od sto godina.Za one koji nisu iz Beograda,treba naglasiti ,da tim delom grada.retko
ko ide peške. Uglavnom se koristi gradski prevoz. Preko puta spomenika su ruševine , tragovi Nato
bombardovanja, a sasvim je blizu mesto,odakle je izvršen atentat na pokojnog srpskog premijera .
Đorđu Petroviću, čoveku koji je stvorio srpsku državu,ali nije uspeo da je sačuva, trajala je tek nekoliko
godina ,a onda nestala u krvi i plamenuGrad je postavio spomenik ispred Hrama Svetog Save.Park u kome
je postavljen,dobio je naziv Karađorđev.Za one koji nisu iz Beograda treba reći nekoliko stvari.U parku, pored Hrama, nalaze se Narodna biblioteka Srbije,mala crkva Svetog Save i nove zgrade Patrijaršije.Preko puta su fakulteti.Sve vrvi od ljudi.Godinama se Dan državnosti Srbije slavi u Orašcu,a trebao bi u Takovu!Medalje koje država dodeljuje zaslužnim građanima su pored ostalih ,Karađorđeva zvezda i medalja Miloša Obilića,To je urađeno vrlo smišljeno.Kad već mora da bude Miloš,neka bude Obilić.Narod bi rekao"da se vlasi ne dosete"Na svakom vašaru u Bosni ili Crnoj Gori,naći će slike,zastavice,brošure,figurice sve sa imenom ili likom Karđorđa, Miloša nećete naći !?Njegoš,Gorski venac,posvećuje"prahu oca Srbije",ne Milošu,već Đorđu.Pogledajte bilo koji udžbenik istorije za osnovnu ili srednju školu,internet prezentacije, obrazovne emisije na televiziji i svuda će te lako uočiti, gotovo preslikan stav,prema vođama srpkih ustanaka i uvek jasnu želju da se Obrenović omalovaži Otprilike,to izgleda ovako.Jeste on( Miloš )stvorio srpsku državu ,ali: i onda se krene sa nabrajanjem njegovih "zlodela", ili se ide čak toliko daleko da se tvrdi kakoje srpskom narodu pod Milošem bilo kao pod Turcima .Sličan tretman u srpskoj istoriografiji imaju svi Obrenovići .Ako želimo da saznamo zašto se sve to radi ,moramo se vratiti priči o Milošu i Đorđu ,kao metaforama, kao sinonimima za dve energije (libida),koje postoje u srpskom narodu.Ta dva libida , Milošev i Đorđev , umnogome su odredili istoriju Srba i Srbije .
............................................................
U Srbiju se tokom dva veka o kojima govorimo, doseljavalo, ponajviše iz Crne gore , Bosne i Hrvatske.
Iz drugih zemalja manje.U početku su okolni Srbi dolazili " trbuhom za kruhom ", radi boljeg života.Potom
zbog posla i školovanja.Vremenom je to postala rutina, nešto uobičajeno.Srbija ih je primala raširenih
ruku, vođena emocijama, ne razumom. Završavali su škole, dobijali posao,zasnivali porodice.Njihova veza
sa krajem odakle su došli nije se gubila.Naprotiv, nastojali su da u Srbiju , u njeno tkivo prenesu ideje i
način razmišljanja naroda i tla sa koga su došli, da ga približe Srbiji.Vrlo je verovatno,da se tu negde
rodila ideja o Velikoj Srbiji , po sistemu " ako mi ne možemo da stignemo do Srbije , može Srbija da stigne
do nas".To nipošto nije bila ideja srbijanaca, ali su je oni dosta naivno, infantilno prihvatili kao svoju .
.............................................................
Miloš Obrenović je prema Srbima iz okolnih zemalja zauzimao stav, koji bi otprilike glasio ;
" Ako smo mi i braća, kese nam nisu sestre ".Ponašao se domaćinski. Na prvom mestu mu je bila Srbija.
Njegov odnos prema Njegošu, najbolja je ilustracija takve mudre politike i životne filozofije.Njegoš je
bio veliki poeta, a osrednji vladar.Jedno vreme bio je prosto opsednut idejom , ujedinjenja ,srpskih,
slovenskih zemalja i zajedničke borbe protiv Turaka .Pisao je gorljiva pisma značajnim ljudima po okolnim
zemljama u kojima ih je nagovarao da mu se pridruže, pod motom "brat je mio ,koje vere bio ".
Mudri Miloš,( iako mu je nuđeno vođstvo ) je to glatko odbio. Srbiji i Srbima je bilo dosta ratovanja.
Trebao im je mir. Njegoš mu to nikad nije oprostio ;Već napisanu Posvetu ocu Srbije ,posvećenu Milošu
namenio je Karađorđu..
namenio je Karađorđu..
Samo nas istina može spasti !
