O " izgubljenim " ratovima Srbije 90-tih       1.

Laž je ,da je Srbija devedesetih godina, izgubila sve ratove koje je vodila.Radi se o običnoj konstrukciji

smišljenoj napolju, plasiranoj ,preko nekih političkih partija, viđenijih intelektualaca i novinara , sa

jasnim ciljem;Oslabiti, ili uništiti  duh i moral srbijanaca.Istina je da je Srbija u poslednjoj deceniji 20.veka

vodila dva rata.Jedan je dobila, drugi izgubila, ali strpite se malo, videćete o čemu se tu zapravo radi.

Priču o izgubljenim ratovima, brže-bolje su prigrlili Srbi iz Hrvatske.Razradili su je , uveličali pričama o

izdaji od strane Miloševića,o njegovom bajagi dogovoru sa Tuđmanom, itd. Zašto su to učinili ?

Sa protokom vremena, smirile su se emocije i strasti.Svoj egzodus Srbi iz Hrvatske mogli su da sagledaju
racionalno , hladne glave.Sa ove,srbijanske, prostorno-vremenske distance,videli su bar krajičkom oka, bar ivicom svesti strašnu (nepodnošljivu ) istinu;da su pobegli iz svoje države (Hrvatske) usled pomanjkanja hrabrosti.Trista hiljada ljudi.Čitav jedan narod!
Naravno da je teško podneti takvo saznanje.Primiti na sebe jedan takav beleg. Morali su naći krivca.
Slično su postupili srbijanci,posle kosovske bitke; izmislili su izdaju Vuka Brankovića i okrivili ga za poraz.
"Tamo gde je ponos dovoljno uporan ,pamćenje radije popušta ".
                                                                                             Niče